Позоришна, урнебесна комедија „Ја(о) мени“ одржана је синоћ у Културном центру Градишка. Због великог интересовања представа је одржана у Великој сали иако је најављена за Малу салу, поштујући епидемиолошке мјере.
Сама тематика представе Ја (о) мени, је уобичајени вапај сваког појединца када се сретне са администрацијом на овим просторима, па тако и извјесног Благоја Панајотовића (Срђан Ивановић), кога позивају у регрутни центар гдје га дочекује љекар-психијатар по чину капетан Људмила Крга (Мина Лазаревић) и ту креће низ перипетија и урнебесних ситуација да се докаже да ли је господин Панајотовић способан или доживотно неспособан.
Искористили смо прилику и разговарали са главним актерима представе:
Публика је жељна добрих представа. Колико је то хумор који је најпотребнији?
Срђан Ивановић: Боље него вакцине. Ја бар тако мислим. Провјерите антитијела послије представе, ако нису повећана одмах враћамо новац.
Колико се ви забављате?
Узајамно је, јер и ми смо се пожељели представа као и публика. Драго ми је да играмо у овој сали која је већа. Интересовање је велико. Мисија нам је да вратимо осмјех на лица људи.
Вечерас сте у Градишци. Комедија је. О чему се ради? Шта очекујте од публике?
Мина Лазаревић: Публика је жељна, колико ми публике, толико публика нас. Поготово оваквог једног садржаја који вам пружа преко сат времена добре забаве, доброг здравог хумора и смјеха. Мислим да је то у овом савременом свијету најбоља терапија.
Ово је прича о нечему са чиме се свако сусрео барем једном у животу, а то је бирократија. Прича је о човјеку који је ни крив ни дужан добио позив за регрутацију у својим касним четрдестим годинама, а ја сам при војсци психијатар који одлучује да или не. Врло духовито испричана прича о томе шта се дешава када дођеш на мјесто гдје баш и не волиш да дођеш.
Ваш Културни центар Градишка!
