Синоћ је у Културном центру Градишка одржана промоција књиге „Моја Босанко“, младе ауторке Јоване Зељић.
Разговарали смо са Јованом, која је са нестрпљењем чекала почетак промоције своје књиге, првенца, пред пуном Универзалном салом КЦ Градишка.
О чему говори поезија у твојој књизи?
Говори о једној, ‘ајмо рећи тужној љубави. Особе које немају ту срећу да буду заједно, што због година, што због даљине, што због још мали милион разлога, али највећи разлог је даљина и младе године.
Има ли носталгије у твојој поезији, у твојој књизи?
Аутобиографска је. Ради се о томе што се мени десило, па је било све фришко. Није ми толико фалила особа о којој сам писала у тим моментима, али има, може се рећи.
Гдје живите? Одакле водите поријекло и какве су ваше везе са овим крајем?
Живим тренутно у Њемачкој. Преселила сам се скоро. Дошли смо сада највише због ове промоције, а имам везе са Козарском Дубицом, Сјеверовци. Нећемо рећи да сам тачно из Козарске Дубице. Нисам. Из Сјевероваца сам. У Градишци сам рођена и изабрала сам да ми овдје буде промоција.
Какав је осјећај написати књигу и показати је другима?
Осјећај је лијеп. Другарица ми је једном рекла: „ја сам увијек знала да у теби има више емоција него у другима, али нисам стварно очекивала да ће то прерасти у књигу“. Мислим то најбоље описује све.
На питање колико су промоције књига важне за ову устванову, за публику, за читаоце, одговор нам је дао вршилац дужности директора, а некадашњи умјетнички руководилац КЦ Градишка.
Дакле писана ријеч односно промоције књига као ова вечерас апсолутно заузима значајно мјесто у програмској шеми Културног центра. Ми имамо интензивна представљања нових остварења, без обзира да ли се ради о младим ауторима као што је Јована или о другим врстама књига. Имамо готово сваке седмице барем једну промоцију. Свака промоција је испраћена. Сваки тај наслов има публику што потврђује да има смисла то што радимо.
Ваш Културни центар Градишка!
