У поткозарском селу Драгељи код Градишке,протеклог викенда, окупили су бивши ученици некадашње четверогодишње школе и прославили 60 година матуре.
Шездесет година касније, на истом мјесту поздрави, загрљаји, сузе радоснице и много смијеха. Скупили су се бивши школарци и евоцирали успомене на срећно дјетињство и најљепше ђачко доба.
Бранислава Благојевић, једна је бивших ученица ове школе са сјетом се присјетила ђачких дана .
– Драго ми је што смо се окупили након толико времена да се заједно присјетимо школских дана, дружења и првих љубави. Лијепи су то дани били, радовали смо се доласку у школу,а имали смо и јако доброг учитеља Радомира Чађу, који нажалост из здравствених разлога данас није са нама, казала је Благојевићева.
Као и у свакој школи, тако и у овој малој сеоској школи рађале су се прве љубави од којих су неке крунисане браком. Таква је и љубав Браниславе и Станоје Благојевић, који су у срећном браку пуних 55 година и живе у сусједном селу Грбавци.
Учесници окупљања присјетили су се давних срећних времена, истичући да је тада пјесма и игра била незаобилазна при сваком дружењу.
-Увијек смо пјевали , дружили се и били заједно.Зими смо се окупљали на посјелима, а љети пред задругом, испричала нам је Смиља Никић Телечки, која данас живи у Новом Саду.
Бивша ученица ове школе је и Смиља Ромић, учитељица у пензији која данас живи у селу Ламинци код Градишке.
-Наша генерација била је весела и пуна живота. Сваку вече смо шетали кроз село и пјевали изворне народне пјесме. Такав је био наш излазак и ми смо били јако срећни и задовољни, испричала је Ромићева.
За разлику од данашње ситуације, када се све више сеоских школа гаси, прије шездесет година школа у Драгељима била је претијесна за све ђаке. Тих педесетих година прошлог вијека, настава у овој сеоској школи одвијала се у двије смјене за више од 80 ученика, који су сви постали добри и поштени људи.
