У просторијама Дома културе „Србија“ у Новој Тополи 04. јуна у 19 часова одржана је изложба „Машићки иконостас“ на којој су представљене обновљене иконе машићког иконостаса који поред своје љепоте и умјетничке вриједности такођер носи симболику вјековног страдања српског православног народа, а нарочито страдања Срба љевчанског поткозарја током Другог свјетског рата.
Машићки иконостас је значајан по томе што је једини сачувани иконостас на подручју Козаре и Лијевча, јер су све цркве на овом простору страдале у ратовима, бунама, а посебно у Другом свјетском рату када је преживјело само неколицина храмова, али и они који су преживјели били су девастирани. Иконостаси су углавном били уништени. Ово је један иконостаст који је из тог периода, дакле преживјео је рат и свједок је времена у коме су Срби на овим просторима живјели.
Имали смо прилику да присуствујемо презентацији обновњених машићких икона које су у периоду од посљедњих годину дана биле у процесу обнове. Рестаурацију је радила сликар, конзерватор Вања Шотра Дурсун, а иконе су сада у најљепшем свјетлу представњене у Новој Тополи. Велику благодарност дугујемо господину Драгану Давидовићу, републичком секретаријату за вјере, али и министарству цивилних послова Босне и Херцеговине. Иконостас броји двадесет и три иконе, уз то још двије иконе које нису интегрални дио иконостаса, али су вриједне. Рађен је у иконописачкој радионици „Ивковић“ из Новога Сада и потиче из 1905. године када је саграђена црква пресвете богородице у Машићима. За свих ових стопетнаест година на њему нису вршени никакви радови осим евентуално корекција и поправки рамова. Ово је само прва степеница ка обнови културне баштине нашега краја – изјавио је теолог Дарио Дринић.
Генерална санација храма у Машићима је при крају. Урађен је нови иконостас са новим иконама, али и ове иконе су сачуване да свједоче о времену будућим генерацијама – додао је отац Петар Јовановић.
