У петак 14. маја у Дому културе Врбашка одржан је округли сто на тему „Врбашка кроз вријеме“, на коме су међусобно, али и са присутном публиком дискутовали релевантни представници из широког спектра области као што су култура, педагогија, теологија, историја и умјетност, истичући важност подстицања и његовања културе сјећања на стравичан геноцид и свирепе злочине почињене како над српским тако и другим народима током Другог свјетског рата од стране нацистичких и фашистичких савезника усташа на просторима тадашње Независне Државе Хрватске.
Ова бесједа има првенствено за сврху да покрене иницијативу за организацију литија путевима страдања којима су дјеца Козаре и Поткозарја одвођена у систем концентрационих логора Јасеновац, а мјесто Врбашка има посебну симболику, јер се налази на самом раскршћу тих путева.
Један од организатора округлог стола Михајло Миливојац истакао је колико је култура сјећања заправо важна за нас, не само због свих заслуга наших предака, него и жртве коју су претрпили током свеукупног постојања нашега народа на овим просторима. Такођер нагласио је нужност духовног развоја одраслих као и квалитетног образовања младих и дјеце од њиховог најранијег узраста.
Свештеник Борис Бенцуз изјавио је како смо као народ отпали од Бога, једни од других, да се наша вјера свела искључиво на религијску форму, па сада због тога испаштамо, а повратак Богу види као једини спас за српски народ.
Директор основне школе „Младен Стојановић“ у Врбашкој Миладин Бранковић сматра како је велики проблем то што дјеца у школама недовољно уче о страдањима српског народа.
Милица Котур из Министарства просвјете и културе чијом заслугом је сачувана топола ужаса у Доњој Градини рекла је како су Срби народ који има трагичну, али исто тако славну историју којом се могу поносити. Такођер је радује то што Република Српска и Србија праве заједничке уџебнике, јер према њеним ријечима велико знање и мудрост се налази у Србији.
Дарио Дринић виши стручни сарадник Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске истиче како морамо бринути о доказима наше историје било да се ради о материјалним доказима или људима који су живи свједоци агоније кроз коју је прошао наш народ.
Глумац Народног позоришта Републике Српске Горан Јокић изразио је незадовољство негативном сликом која је створена о српском народу у свијету од стране оних који упорно негирају геноцид почињен над српским народом, али је такођер нагласио важност медијског дјеловања, а посебно значај кинематографије у нашој борби издвајајући филмове „Бој на Косову“ и „Дара из Јасеновца“ као најрепрезентативније примјере.
Директор Културног центра Градишка Жељко Благојевић изјављује како је у јеку пандемије корона вируса у скромној продукцији Културног центра Градишка успио да реализује филм „Голгота козарачког дјетета“ што је најбољи доказ да је воља и иницијатива све што нам је потребно како би смо се покренули са мртве тачке и направили нешто. Културни центар Градишка нуди разноврсне програме који имају за циљ очување српске културе од сјенки заборава, а посебно бих истакао пројекат школа креативног писања у сарадњи са проф. др српског језика и књижевности Душком Певуљом који има за циљ да подстакне креативност код младих и приближи им српску књижевности, додао је Благојевић.
Поражавајуће је то што омладина премало зна о страдањима својих предака, а томе је крив неадекватан образовни систем коме су хитно потребне темељне реформе. Поред тога данашњи систем вриједности у друштву који је потпуно изврнут и хипериндивидуалистички никако не доприноси позитивним промјенама, јер живимо на такав начин да само себе гледамо и нажалост тај образац размишљања преносимо на будућа покољења живјећи у увјерењу како све то радимо за добробит своје дјеце, која ће остати без спознаје о темељима своје историје ако не дође до суштинских промјена у колективној свијести нашега народа – закључак је учесника округлог стола.