У концертној сали Културног центра у Градишци, у петак, 29. новембра одржано је пјесничко вече са Недом Васојевком и гостима.

Пјесникиња Неда Ђукић Васојевка приредила је градишкој публици несвакидашњи културно-умјетнички програм у којем се преплитала поезија, здравице и звук гусала, те традиционална игра и пјесма као најљепше исткана „шареница“.

Публика је била у прилици да ужива у одабраним пјесмама из до сада осам објављених књига Неде Васојевке, које карактерише епски стих са елементима лирике и увијек свеприсутне љубави.


Неда Ђукић Васојевка искористила је прилику да захвали Културном центру на добродошлици , истичући да јој је велико задовољство представити дио свог поетског стваралаштва и градишкој публици.

Васојевка каже да њен први избор није била поезија већ проза, будући да је прво написала аутобиографску причу, која се састоји од три књиге.

-Временом схватила сам да ми је проза узак терен и да моја машта тражи шире „пољане“ и тако сам почела да пишем поезију.

Васојевка наводи да иако њени књижевни почеци нису били у дјетињству и раној младост, итекако су инспирисанини тим периодом њеног живота и завичајем као најдражим мјестом сваког човјека.

-Иако ме судбина водила широм свијета, завичај је увијек био моја задужбина и извор из којег сам ја црпила инспирацију, теме и идеје, те их преточила у поезију, истакла је Васојевка.

Поред, Неде Васојевке у програму су учествовали: Радосав Раде Бањанин, народни здравичар, Миленко Калезић, народни гуслар , ЦКУД „Лепа Радић“-дјечија група из Крајишника и мушка пјевачка група „Висока Крајина“. Народни здравичар Радисав Раде Бањанин, најљепшим српским здравицама отворио је и затворио пјесничко вече Неде Васојевке.

-Здравице су српски обичај којим су обухваћени најважнији догађаји у људском вијеку од рођења, крштења, вјенчања, слава па све до смрти, истакао је Бањанин.

Народни гуслар Миленко Калезић изразио је задовољство учешћем на пјесничкој вечери Неде Васојевке, истичући да је то још један диван сусрет са публиком и прилика да се његује и чува епска поезија, лијепа писана ријеч и традиција српског народа.

претходна објава

следећа објава