Бројне народне пословице и изреке, или у обичај узете ријечи, говоре о језику и његовом значају. Свака од њих, на свој начин, носи особену мудрост и поруку, призвиа опрезност, упућује на савјет, ненападно поучава.
Загледајмо се пажљиво у њихову суштину и садржај:
Језиком да не изрекнеш пре него што размислиш хоће ли бити на корист како се не би потом постидео.Језик је неукротиво зло.Говори оно што је истина. Огавних речи клони се.
(Гаврил Стефановић Венцловић: Сентандрејски буквар)
Од хлеба постимо, а језиком људско месо једемо.Речи мазне а празне.Кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи.Кратка нам памет и реч.Језик је срдцу и мозгу врата.Остар је мач језик и срдца пара.Зао и добар човек кроз језик свој познат је.Клетва му је сабља у језику.Гаврил Стефановић Венцловић: Црни биво у срцу)Језик горе може посећи нежели мач.Језик за зубе.Језик је уд, и најбољи, и најгори.(Јован Мушкатировић: Причте илити по простому пословице тјемже сентенције илити рјеченија)
Језик без узде, као кочија без кочијаша.
Језик боље сече од сабље.
Језик бржи од памети.
Језик вежи, а уши напрежи!
Језик жену бије.
Језик и мостове руши.
Језик је више глава посекао него сабља.
Језик је највреднији мост.
Језик на мокром, лако склизне.
Језик је од меса, а свашта меље.
Језик јој иде испред памети.
Језик кости нема, али кости ломи.
Језик куне, а срце не може.
Језик леђа туче.
Језик може да лапара и по трњу.
Језик може што глава не може.
Језик му до колена испао.
Језик му је и алат и занат.
Језик му је као лопата.
Језик му је сабља опасна.
Језик му је завезао.
Језик му се одвезао.
Језик му се осушио.
Језик на стуб срама одводи.
Језик нема узде.
Језиком би се опасала.
Језиком калајише, а срцем бакарише.
Језик прегризао.
Језик сломио, дабогда!
Језик у плочу, памет у клин.
(Ђоко Стојичић: Српске народне изреке I)
Ако језиком не излаја, глава не исклима.
Боље је поклизнути ногом него језиком.
Вода свашта опере до поганог језика.
Во се веже за рогове, а чоек за језик.
Глава је скупља са језиком него без језика.
Вреднији је чоек који умије говорити него онај који не умије.
Гори је женски језик него турска сабља.
Ђе зуб боли ту и језик бјежи.
За језик се уио!
Једна глава хиљаду језика.
Једно му је на срцу а друго на језику.
Јецалу језик смета, а мане не.
Лајав (језик) што више збори, мање се мори.
Млати језиком као плиска репом.
На језику мед, а на срцу јед.
Не би оћутао, да му сто узлова на језику свежеш.
Нигда му језик не стоји, као воденичко коло.
Који много говори.
Није му мати језик испредала.
Зна добро говорити.
Опасала се језиком као куја репом.
Рече се за лајаво женско.
Пресјекао језик, да Бог да!
Кад ко рече за што неповољно да ће се догодити.
Сва му је памет на језику.
Ко говори шта му на уста дође.
Стоји ми на врх језика.
Кад човјек не може да се сјети чега што добро зна.
Тако ми не пропао језик кроз вилице.
Тако ми се језик не завезао.
У језику нема кости.
Није тешко добору ријеч рећи, па помогла, не помогла.
Уста има, а језик нема.
Кад се за кога – у хвали – хоће да каже да није језичан.
(Вукове српске народне пословице, приредио Михаило Шћепановић)
ФРАЗЕОЛОГИЗМИ О ЈЕЗИКУ
Оштирити језик припремати се за оштар говор; имати дуг језик;
бити брбљив,много и безобразно говорити.
Имати поган језик ружно говорити о другима.
Имати с ким заједнички језик узајамно се разумијевати.
Исплазити језик јако се уморити од дуга ходања или трчања.
Језик му је отежао тешко и с муком говори.
Језик му се завезао (узео) не може да говори (од узбуђења, страха); занијемио је, изгубио моћ говора.
Језик му се залетио казао је нешто што није требало.
Како на језик налети без размишљања говорити.
Ломити језик слабо, рђаво говорити или вјежбати се говорењу (кад се учи страни језик).
Наћи заједнички језик споразумјети се.
Наврх језика ми је не могу да се сјетим (али знам добро).
Немати длаке на језику отворено износити своје мишљење.
Није ме пчела за језик ујела не морам ћутати.
Развезати језик прекинути ћутање.
Омакло му се са језика нехотице је рекао нешто што није мислио да каже.
Повући кога за језик навести кога да говори и оно што не би желио.
Превалити преко језика изговорити што полако и с муком.Прирасло му за језик често употребљавати у говору неку ријеч.Пружити језик говорити слободно не водећи рачуна о посљедицама.
Скратити језик коме учинити да ко мање прича, брбља.
Сладак на језику слаткорјечив, који умије да се умиљава, улагује.
Сврби га језик жели, хоће да каже нешто.
Тупити језик узалуд говорити.
Угристи се за језик нагло заћутати да се не би рекло нешто незгодно и непријатно.
Узимати кога на језик оговарати кога.
Заплитати језиком нејасно говорити (због неке органске мане или због пијанства, несигурности).
Зли језици (покосни, погани) они који воле да говоре рђаво о другима.
(Фразеологизми у српском језику, приредио Милорад Телебак).
