Тринаеста по реду збирка поезије “У возу без класе“ ауторке Љиљане Вујић Томљановић представљена је Културном центру у Градишци. Љиљана Вијућ Томљановић каже да је ријеч о збирци поезије која је подијељена у три цјелине, са 56 пјесама које су настајале током протекле четири године . -Неки кажу да су моји стихови тешки и неразумљиви, али то су они који не схватају да смо до те мјере искомпликовали сваки сегмент живота да више ни у чему не можемо да препознајемо једноставност, а управо то је суштина човјекове природе, живота и постојања. Путујемо у возу без класе, али то не препознајем. Подјелили смо га у вагоне и класе у којима нема утјехе за уплакане и сироте, нема нас и срце је празно да љубав траје. Путујемо сви заједно али многи не размишљају зашто и куда. Док путујемо у себи препознајемо тај растргани свијет љубави, која нам се у јеванђељима потпуно открива као дијете, невино, које ће за собом оставити неизбрисиве трагове исписане крвљу, истакла је Томљановићева поруку своје збирке. Поред ауторке, о књизи је говорила професорица Радана Вила Станишљевић. – Ово је најзрелија зборка поезије Љиљане Вујић Томљановић, коју су у овом тренутку изњедриле не њене године, него њена зрела даровитост. Од самог назива воз без класе, то је заправо живот свих нас, јер ми никад не знамо у којој смо класи, да ли смо у правом вагону и кад сиђемо да ли ће бити касно да размишљамо зашто смо ту били. Та узалудност нашег снивања да можемо нешто одредити, а истовремено поимање дубине човјечанства, свијета, заблуда и промашаја, а затим одједном код ауторке се простре суматраизам Црњанског. Врло зрела збирка, мисаона, мислима да је то њена најбоља књига, истакла је Станишљевићева. Вече поезије Љиљане Вујуић Томљановић у Културном центру својим наступом увеличали су ученици Основне музичке школе „Бранко Смиљанић“ из Градишке: Анђела Симић и Андреја Пачавра, клавирски ду и Драгана Миливојша,гитара . Поред њих публици представила дјевојчица Ана Марија Слијепчевић на клавиру.
