Данас је одржана комеморација у част великог умјетника и човјека Борислава Боре Прпоша, трагови чијег ће постојања вјечно остати уклесани у прошлост, садашњост и будућност нашега града јер је он кроз своја дјела постао вјечан.
Боро Прпош рођен је 1931. године у селу Совјак код Градишке. Одрастао је у скромним сеоским условима својственим за то вријеме све до почетка Другог свјетског рата када је заједно са својом породицом завршио у концентрационом логору Јасеновац. Зло рата нагнано нацистичком идеологијом и усташким фундаментализмом све је промијенило у животу милиона људи па тако и животу нашега Боре Прпоша који је остао без своје породице и једва преживио голготу усташких логора.
Као студент на машинском факултету у Љубљани, Боро је почео да се аматерски бави сликарством, тада пријатељи препознају његов дар видјевши велики умјетнички потенцијал у њему. Убрзо након тога, Боро је имао своје изложбе у Београду и Риму. Судбина Бору и његове радове одводи до самих висина европске умјетности друге половине 20. вијека. Боро усавршава витраж технику рада на стакленој површини до нивоа када експерти из области умјетности његов начин рада почињу сматрати иновативним. Он затим излаже широм Европе у градовима као што су Луксембург, Дортмунд, Хамбург, Линц, Верона и Болоња, али без обзира на све то ипак му је душа чезнула за његовим народом који је далеко. Умјетник тада рјешава да се врати у своје родно мјесто, али тамо не проналази оно што је тражио. Његов народ био је ту, али ипак је нестао, јер више није остао исти као прије, што га је разочарало.
Не смијемо да заборавимо да је Боро жртвама фашистичког геноцида током Другог свјетског рата у Градишци направио споменик који неупитно дефинише културни идентитет овога града уз обалу ријеке Саве.
„Балетна сцена“ , његово посљедње умјетничко дјело, инсталисано је у хол Културног центра и представља вјечну успомену на нашег великана.
Вјечна му слава и хвала!
Твој Културни центар Градишка
