Културни центар Градишка у сарадњи са Амбасадом Мексика организује изложбу „Радови на папиру амате из Ксалитле“ од понедељка 31. маја са почетком у 19 часова у трајању до 12. јуна 2021. године.
Овом изложбом ћемо вам приближити древну и готово заборављену културу нама далеког Мексика представљајући колекцију од 28 слика из Ксалитле, мексичке државе Гереро, сачињених на папиру амате које чине дио умјетничке збирке Амбасаде Мексика у Србији.
Још увијек недовољно истражени простори Мексика и Средишње Америке тајанствено крију многе мистерије и феномене, али и трагове културa древних цивилизација које су тамо постојале прије шпанских освајања.
Према историчарима, за папир се на Мезоамеричкој висоравни знало прије него у Европи. Производи се од коре различитих врста стабала из породице дуда, познате под заједничким називом амате. Аматл (дудињак или смокварник) је ријеч на науатл језику којом су индиоси означавали папир добијен из стабла. Народи на подручју мексичке висоравни су сакупљали кору дрвета врсте фикус коју су потапали и кували у води са кречом да би постигли танке фолије биљно-влакнасте масе, које су могле да се разликују по форми и густини у складу са наменом за коју је предвиђен папир (за писање или за израду украса). Након тога су те фолије сушили на сунцу, које кад се осуше достигну свијетлу до тамне окер боје и наборану текстуру. Финални арак се зове ,,папир амате”.
Прије доласка Шпанаца, папир амате се производио у великим количинама и био је веома цијењен међу старосједиоцима Мексика. Користили су га за кодексе у којима су записивали своја научна и религиозна знања, историјске односе, административне податке.
Током колонијалног доба, забрана коришћења овог папира довела је до тога да се традиција папира Мексика изгубила готово до нестанка. Захваљујући отомима из Сан Паблито Пауатлана, урођеничко сеоце смештено на сјеверним планинама државе Пуебла, у готово неприступачној области која је током периода шпанске колоније служила као уточиште индиоса, занатска израда папира је могла да преживи до данашњих дана.
Традиционално, овај папир се користио за врачање и ритуале посвећене оздрављењу или за призивање облилних киша и добре жетве.
Данас, производња аматеа је усмјерена ка задовољавању потреба народних сликара из области реке Балсас у Гереру, који важе за одличне цртаче на керамици а који су своја знања прењели на сликање на папиру амате. Резултат тога су изванредна дјела пуна колорита и љепоте, уобличена са великом сензуалношћу. Њихова тематика обухвата мотиве од приказивања животиња и биљака – са веома наглашеном орнаменталножћу – до приказа који асоцирају на свакодневне активности становника ове области.
Мексички папир доживљава данас своје златно доба. Напори индиоса из племена отоми и науа омогућили су оживљавање једне од најљепших и најоригиналнијих традиција америчког континента.
Умјетност на папиру амате из Ксалитле говори о народу који обилује историјом и традицијом, са темама које нам причају причу о њиховом животу и друштвеним, економским и религиозним догађајима, тако различитим као што су риболов, пољопривреда, сточарство, празници, ритуали или једноставно само приказ природе.
