Дједа Мразов извјештај за све нас Дједа Мраз и сви ми запослени у Културном центру имали смо ту част да последња два мјесеца пловимо дјечијим срцима и маштама, тако можемо са потпуно отвореним очима да свима Вама који сте нас ову годину пратили пренесемо шта смо доживјели и осјетили. Година која нам је на измаку за већи дио нас била је некако тешка, суморна, већи дио нас осјећао је неку тјескобу, незадовољство, одсутност нас, бавили смо се мање битним стварима, баналностима, питким темама, ружним стварима, крај толико љепота којима смо окружени. Покушавали смо Вас нашим програмима забавити, увеселити, плански осмислити наше слободно вријеме. Морам Вам признати да је тешко ишло. Мало смо успјели. Осјетили смо неку празнину, изостали су људски осмјеси, као да нам је забрањено смијати се, радостан бити, а није. Током године сретали смо се са разним животним судбинама, невољама, које у сусрету са нашим околностима стварно представљају баналност. Самом спознајом да смо здрави треба да схватимо колико смо срећни. Тешко смо шта схватили, стално смо пловили неким тмурним водама. Као да смо забравили срећни бити, шалити се, па чак и у ријетким тренутцима. Заборављамо да смо у тежим временима боље функционисали. Оно што нас је обрадовало и наслутило излаз из овог стања су дјечија промишљања кроз жеље упућене нашем Дједа Мразу . Дјеца су писала тако драге новогодишње стихове, топле приче, зимске маштарије, цртеже. Већим дијелом писама, жеља дјеце односила се на помоћ другима, болесним, тужним, него тражења било чега себи. То је доказ да уз нас расте један велики број дјеце који прате шта ми чинимо, дјеце које ми обликујемо, оплемењујемо са свим оним што радимо. Трагом дјечијих жеља обишли смо бројне породице и дјечицу. Дјечак Жељко Суботић пожелио је да Дједа Мраз обиђе његову школу и донесе пакетић његовој пријатељици Антонели која је ове јесени остала без оца. Написао је и предивну пјесмицу у којој пише ако би освојио награду, даривао би је једном болесном дјечаку којем се у нашем граду прави кућа. Дјечак Никша од Дједа Мраза је пожелио да његова два брата, оба непокретна, не причају, а један од њих двојице не види, слијеп је. Пожелио је да оздраве, да има са ким да се игра и позвао нас је да их обиђемо. То смо и учинили. Ту смо упознали породицу која скоро једанаест година није спавала. Најзанимљивије писмо стигло је од Петра који је пожелио да Дједа Мраз одведе све политичаре на сјеверни пол. Од другарства, до жеља за оздрављењем па до мисли и осјећаја малог Петра дјеца су нам дала путоказ за излаз из овог осјећаја о ком смо писали у претходним редовима. Ова дјечија промишљања, на неки начин враћају наду, наслућују свјетло, ако их схватимо и разумијемо. Немојте заборавити да смо ми власници и креатори наших живота , осјећаја, Власти, Система, свега оног што нас окружује. Уколико не послушамо ове дјечије жеље, уколико у нама нестане вјере, оптимизма и наде плашимо се да ћемо дубље тонути и празнину већу стварати. Никад не заборавимо да требамо бити срећни само зато што смо се пробудили и уживамо у јутру. А кад год осјетимо страшан бол, доживимо проблем. Све ће то бити јуче. Драги наши пријатељи свима Вам желимо срећне празнике, хвала нашој дјеци на овој искри коју су нам даривали. Све што не ваља нека остане у овој години што пролази. Ваш Културни центар Директор Културног центра Градаишка