И ове године Дједа Мраз ‘Културног центра’ Градишка са торбом препуном лијепих жеља, осмијеха, топлине и слаткиша кренуо је у племениту мисију. Испуњавање жеља дјеце која му се радују, очекују и прижељкују да им се подари осмијех, лијепа ријеч и право на сан и наду. Тако је Дједа Мраз у пратњи Жељка Благојевића, директора ‘Културног центра’ Градишка и његових сарадника кренуо у обилазак дјеце која су му писала. Пут га је одвео у Машиће, испод Каменика , одакле му је писмо са својим дјечачким жељама написао деветогодишњи Никша Добрњац. Никша је пожелио да му његова болесна браћа Сергеј и Кристијан оздраве и да види осмијех на њиховим лицима. -Никша, брат два болесна дјечака Сергеја и Кристијана написао је прошле године писмо Дједа Мразу пожеливши да му браћа оздраве и да има са ким да се игра. Никша је писао и ове године пожељевши да дођемо и да донесемо срећу и радост њему и браћи. Прошле године ефекти нашег доласка су били тако велики, дјечаци су нас непрестано помињали. Ево данас смо опет дошли са Дједа Мразом до породице у којој је двоје дјеце непокретно, не причају и, ту су крај мајке која нам је данас саопштила да једанаест година није спавала, јер кад један од дјечака спава, други не спава. Упућујем људски позив свима нама да у најмању руку имамо саосјећање са оваквом животном околности која баш није уобичајена и да колико као људи можемо да помогнемо, јер овој породици много тога треба. Један од дјечака губи на тежини. Имају потребу за скупљом храном , за помагалима, удаљени су од града, стални су одласци докторима,потребна им је помоћ. Они то нису тражили, али ми смо то видјели. Оно што смо успјели и оно што смо данас понијели, а то је ову срећу њима двојици, мислим да је оправдало сав смисао и постојања нашег конкурса ‘Пишем писмо Дједа Мразу’ и могу слободно да кажем много тога што смо ми радили у Културном центру, рекао је директор КЦ Градишка Жељко Благојевић. -Дједа Мразу сам ове године написао како бих волио да моја браћа оздраве и да нас опет обиђе. Њихов долазак обрадовао је и мене и моју браћу. О овоме ћу причати својим другарима у школи, рекао је деветогодишњи Никша Добрњац, ученик четвртог разреда Основне школе ‘Петар Кочић’ у Новој Тополи. -Много нам значи ваш долазак. Сергеј заиста воли Дједа Мраза, воли камеру, то му је истинска жеља. Кристијан исто воли друштво, воли причу, ево видите он одмах реагује. Потребни су нам овакви сусрети, много тога нам је потребно. Кристијану су неопходни ти његови специјални дринкови због килаже,због специфичности његове болести. Тај проблем је присутан и код Сергеја, али Сергеј се бори. Сергеј слабије користи лијеву руку и ногу и сваки дан му све више отказују, али он се бори. Креће се колико може. Боримо се, муж је тек почео радити, али све је недовољно. Живимо од социјале, дјечијих додатака, помоћи, инвалиднине. Увијек сам ту уз своје дјечаке, рекла је Добрила, храбра мајка тројице дјечака, Никше, Сергеја и Кристијана.
